Samotna ljubav 

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi, 
Na baršunu crnom leži teška noć; 
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi - 
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć? 
Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si, 
Udaljenost ima smrti tužnu moć, 
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi- 
Poginut ću noćas i za dragom poć. 
- Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče?- 
- Ljubav, to je rana, i ta rana peče, 
- Ljubav boli, boli, kao život boli, 
- Teško, teško onom koji jako voli. - 
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen, 
Ali muči samo kad sam sam - ko kamen.

                                     Antun Gustav Matoš