preskoči na sadržaj

Gimnazija Beli Manastir

Login
UPISI U 1. RAZRED

Osmaši, očekujemo Vas u Gimnaziji!

          PREDSTAVLJANJE

          I JOŠ PREDSTAVLJANJE  

        U OPUŠTENIJEM IZDANJU   

ZAŠTO JE FILIP GIMNAZIJI

Pronađite nas na FACEBOOK -u

IZ ŽIVOTA ŠKOLE

  DANI HRVATSKOGA JEZIKA 

 

Kao vječno more sinje
U kretu si gipkom, lakom,
Podaje se dahu svakom,
I mreška se i propinje,
(Kakva moć je vjetra koga) –
Zuji, zveči, zvoni, zvuči,
Šumi, grmi, tutnji, huči –
To je jezik roda moga! (…)

(Petar Preradović)

 

          

 DANI KRUHA

 

                OPŠIRNIJE

A. B. Šimić: Rosa Mystica - Veče ljubavi 

San je pao na mlin

starinski u doli. 

Mir je pao tiho 

na srce što voli. 

Skromno srce

puno sreće i sanjarija!

Tražilica
Anketa
Imate li interesa za uključivanje u, i osnivanje volonterskog kluba u školi?




Kalendar
« Lipanj 2022 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
Prikazani događaji

Brojač posjeta
Ispis statistike od 24. 9. 2011.

Ukupno: 300407
MOZDA VAM ZATREBA

 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

          ANKETA :

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 
 
https://ocjene.skole.hr/
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O, JEZIKU NAŠ DIVNI...POSUĐENICE U ESEJIMA UČENIKA

Uredila Ljiljana Jeftimir, dipl. ing. u suradnji s profesoricom Hrvatskog jezika Radmilom Mecanov Pofuk: 

Ovi eseji učenički su uratci pronađeni na požutjelim papirima iz naše škole, a napisani na satima hrvatskog jezika koji je predavala draga naša profesorica Radmila. Ispričavamo se što ih nismo ranije objavili, ali obzirom da nam je profesorica Radmila Mecanov Pofuk zauvijek otišla u miru i vječno zatvorila svoje načitane  oči, njoj u sjećanje i njezinim vrijednim učenicima kojima će kad navrate na ovu stranicu sigurno biti drago prisjetiti se života u razredu sa svojom profesoricom hrvatskog jzika. A posebice ponovo pročitati svoje vlastite redove vrlo zanimljivih eseja koje smo svi s radošću i smijehom nekada čitali na panoima školskih hodnika. Naime, učenici koriste posuđenice iz njemačkog, turskog, mađarskog  jezika  u narječju stanovnika Baranje. 

Evo kako su izgledali: 

MUKE PO RUDOLFU MILERU 

Ovo je priča o dogodovštinama Rudolfa Milera.

Rudolf Miler je rano ustao, fruštukovao šnicle, obukao radni ajncug, zavezao gojzerice i krenuo na posao. Vozio se prema baušteli i odjednom je pred njega izletio šleper, te je morao nagaziti na bremzu. Zakačio je rubnjak na cesti, pa mu je otpala ratkapa. Felga je imala samo par ogrebotina. Pogledao je na veker koji je uvijek imao u autu i shvatio da će zakasniti na posao ako se ne požuri. Stisnuo je kuplung i ubacio u petu brzinu. Opet nije imao sreće, pa je udario pijanca s flašom u ruci. Ovaj mu se razlijepio po šoferšajbi kao muha, ali na svu sreću bez ikakvih posljedica. Naravno, šajba je stradala kao i hauba. Sve je to vidio kelner iz obližnje birtije pa im je ponudio kriglu piva da se obojica smire. Rudolf je pijancu platio još dva gemišta i tako se spasio od kaznene prijave. Ionako je kasnio na posao, pa je svratio do obližnjeg kirvaja da pojede jegervuršt sa kiflom. Usput je tako reći otuđio kuglof sa štanda. Onda se zalaufao do auta i stigao na bauštelu. Tamo ga je dočekao nadzornik i rekao da će sad fasovati. Citiram:“ Sprešat ću te kao prezvuršt, objesit na onaj štrik, pa ćeš moći u prijevremenu penziju. Ti si jedan trotl i ona štanga ima više pameti od tebe.“ Rudolf se dobrano nasekirao. Morat će odraditi još noćnu šihtu. A nema ništa gore nego po mraku stavljati tiple. Uzeo je borer, stavio ga u bormašinu te stegao šrafcigerom. Uskoro je bio fajrunt jer se bormašina pokvarila. Obični kineski drek. „Baš se pitam koji je šlempavac ovo kupio“, pomisli Rudolf. Bio je bijesan pa je uzeo cange i počeo vaditi šarafe iz grede koja mu je bila nad glavom. Kako je jednoga iščupao od siline udarca je poletio nazad i lupio glavom o dihtung na cijevima. Taj udarac mu je pomutio pamet. Lojtrama je udario radnika i ukrao mu brener. Tko zna što bi se dogodilo da bedinerice nisu naglancane pločice tako da se Rudolf poskliznuo i upao u šaht. Pri padu su mu se namjestili federi u glavi. Kolege su ga izvukli van i otišao je u bolnicu. Tamo su ga stavili u kinderbet. Kad su mu htjeli izvaditi krv špricom, pao je u nesvijest. Kasnije je došao k sebi, a njemu je u posjet došla prijateljica junferica i donijela trajbana jaja i štrudle za jelo. Dva dana kasnije Rudolf je pušten iz bolnice. Ubrzo ga je uhvatila policija dok je špancirao šumom. Optužen je da je rapšicer. Odveli su ga u zatvor. Tamo se osjećao kao krampus u kupleraju među frajlama. U svom cimeru je uspio  izvaditi cigle iz zida te pobjeći.

Ziher je bio pravi građevinar.   

Marko Živkov, Domagoj Veseli, Vedran Bajs-Jovanović, Matej Markan, 2.e 

 

 

BARANJSKI RUČAK - NEKAD
Ljiljana Jeftimir / datum: 16. 1. 2022. 20:12

KAKO JE IZGLEDAO I KUHAO SE BARANJSKI RUČAK...NEKAD..

Autor: Vesna Nestorov

Baranjski ručak...nekad uz  baranjski izričaj
 
Nedelja je sveti dan kad se ne radi neg ide u crkvu, odmara i za punim astalom sa familijom ruča onako redom i obavezno natenane. Nedeljom lepi široki šorovi naše Baranje mirišu na supu koja lagano vri na šporetu i na štrudle koje ko da su na Suncu pečene dok se lade pod peškirićem. Sve je nekako svečano pa se ni kere ne čuju ,samo ptičice pod strejama pevaju i zvona se razležu,nad krovovima i šorovima sela. Paori se ranim jutrom obriju i izvade svoja svečana odela iz šifonjera pa se upute u crkvu na službu. Za to vreme žene zasuču rukave svojih cicanih aljina, pripašu uštirkane i upeglane čiste kecelje i počnu da pristavljaju ručak nedeljni. Prvo se pristavlja supa od koke avlijske il petla, čisti se i dodaje baštenska zelen i obavezno lukac zapečen na plotni i samo čuješ poklopac kako klopoće kad supa počne da vri. Ondak se lonac malko stavi u stranu da se supa ne zamuti. Na daski već kisne testo, diže se i miriši a u tanjirima orasi sa šećerom i mak spremni za posipanje. A onda lagano oklagijom se testo razvuče, ne štedi se na orasima i maku pa se urolaju debeljuškaste rude, metnu u tepsiju i u rernu. Kako se počnu dizati i peći zamiriše i kujna i avlija a bome i na šoru kogod naidje zna da je reduša i vredna i ume. Di je supa tu mora biti i sosa dal od paradajza ,rena il mirodjije da ne pomisli koka da smo je pojeli za svakidan a i barena krompira malko umešanog na tanjiru. Prid podne se pohuje meso koje cvrči, peni se i rumeni i na plitki tanjir redja. A ondak se sprema salata od tanko narezanih krastavaca, bela luka i malko skorupa il zelena salata a svi ponajviše volemo onu od paradajza, baštenskog luka i ljute purcike.  A u bunaru u kablu ladi se od jutroske lubenica da se malko razladimo i zasladimo poslepodne kad odremamo. Uto evo i domaćina iz crkve sa mirisom tamjana kojim je popa kadio crkvu i vernike. Astal spreman, beli čaršaf obavezno nedeljom, plitki i duboki tanjiri i escajg iz ladle, politra vina i sifon sode a za decu sinalka. Ne treba nam dvared reći da sednemo za astal, sve miriši i mami pa orni i spremni za slast i čast zasednemo. Prvo se očita Očenaš, prekrstimo se a supa već na astalu žuta i topla ko duša se puši dok knedle ko dukatići plivaju po njoj. I samo čuješ kako se piri i srče i fali reduša i obavezno dvared sipa. I svi mi za tim nedeljnim blagoslovenim astalom znamo da smo svoji, pod istim krovom i da nas vežu pradedovi, zemlja i ista krv i ljubav koju srčemo u toj supi i ispijamo u čaši, ljubav koja je postavljena na tom astalu i koja će nas vezivati, podsećati i blagosiljati za ceo život. Zato čuvajmo i negujmo taj nedeljni ručak jer on je ljubav i mera i ona zlatna nit naše bliskosti i gostovanja na ovom svetu .
 ·

[OPŠIRNIJE]



LJEPOTA JEZIKA BARANJACA I SRIJEMACA
Ljiljana Jeftimir / datum: 16. 1. 2022. 19:49

LJEPOTA  I ZANIMLJIVOSTI JEZIKA BARANJACA I SRIJEMACA 

ŠOKAČKA GRANA - SREMAČKO KOLO (Tomislav Livaja, prof.) 

Izvor: https://www.facebook.com/tomislav.livaja.7

"Jedna od najzanimljivijih formi napjeva za koju treba imati dosta vještine jest natpjevavanje u kolu gdje dolazi do izražaja pjevačka i plesačka spretnost i domišljatost. Dok se u Slavoniji kolo zaustavlja te se pjeva bećarac, Srijem, Bačka i Baranja ne zaustavljaju kolo nego ispjevavaju dok imaju što za reći. Najradikalnije forme takvog natpjevavanja i kojima se divio i Lovretić jesu one iz zapadnog Srijema; gdje ne samo da se plesalo brzo te se kolo uvijalo, nego su napjevi dugački i domišljati pa je omladina znala kolo vrtiti i po sat vremena.

Neke od tih napjeva čuo sam od romskog tamburaškog sastava iz Rume, snimljenog početkom 20.st. koji su svirali Kolo u Kukujevci:
Pomisli se mila mamo kad si bila mlada, da ne ljubiš kog ti rada pukla bi od jada.
Pita mene mila mati što sa dikom radim, travu mrsim, rupu tražim pa krastavac sadim!
Tanka sam, visoka sam, onoga sam kraj koga sam! Sirota sam, ništa nemam samo svoje lipo tilo i bilo odilo!
Op čiči, opančići sa dva prsta kaiščići, roklja do zemlje, sed devojko do mene, sed devojko do mene, ja sam čovek bez žene nek mi srce ne vene.
Dojdi diko di, di, di, malo stani pa vidi, sve što tvome oku godi nosim se po modi! Imam suknje šarene, imam suknje svilene, ispod suknje vatra gori suknje će da progori, doneste mi kante vode bit će razonode!
Derite se čižme moje, obadvoje nisu moje, opa cupa čižme moje, obadvoje nisu moje, a kod kuće imam troje. Op moje cipele, obadvje probijene! Op moje papuče, nikad nisu kod kuće!
Ide popa u susret rukama se krsti, možda su mu na nogama moji nokti mrski! Zadnje mise velike držo popa prodike što mu nisam dala para 'vaka poderana!
Alaj mi je pa mi je, doktor ne zna šta mi je, koji sazna što me boli toga ću da zavolim!"

[OPŠIRNIJE]



RSS


IZ ŽIVOTA U BARANJI
Narodni običaji u Baranji
 
18. 10. 2011. u našoj školi održana je svečana priredba Dani zahvalnosti za plodove zemlje.  Na toj priredbi učenice Ana Oršolić i Ana Matanov čitale su crtice običaja u Dražu i Gajiću.
 


Od košnje do karbina (Ana Oršolić)
 
Misli svako da je meni lako. A ja ne znam šta ću sa sobom. Ta pa eto sam u veliki briga i problema. Svi samo o te Evrope divanu. Još malo ćemo glasovat za nju ili protiv, kako pripovićke kažu. A šta ću ja kad voljim rakiju? Vala sam onda protiv Evrope, kad eto kažu da se neće više smit rakija peć. A šta će tek moj jadni didak Matija?! Pa cile godine na rakije preživljava. Znate kako to kod njega iđe?
U augustu najedamput šljivika održava ko nikad! Eto ga svaki dragi dan obilazi i prigleđe. Pokosi ga.. a onda zalegne u kaki lad, pa dok zadovoljno gleđe kako su šljive urodile popije malo vina il stare rakijice da mu se malo vid razbistri. Kaže on da je rakija lik za sve bolesti! Ja isto eto malo slabije viđem i stalno se žalim, pa sve mislim da će mi eto ponudit kakom rakijicom! Ili.. kad se sekiram radi te škule, lipo on mene kaže nek ja najbolje lipo drmnim koju i sve će glađe it. A nije da ga ja ne slušam. Uvik su mi rekli da slušam starije. I kažem vam ja! Odma se bolje pamti.. zato mene tako lipo iđe u škule!
Nego, di sam ja ono stala.. jo da! Kod starog i njegovga šljivika! E! kad tako šljive lipo urodu, on i baba Janja ođu kupit. Koje ne pospadu, još ih motkom malo protresu, da eto što više rakije bude! Bude posla cili dan! I ne samo jedan dan.. Oduži se to malo.. ni? Moraju onda ponet i malo škvaraka, kuvani jaja i.. luka! Bez luka ništa! Kad pokupu sve šljive, na kola i konja odvezu u podrum. Onda je dalje didak Matijin posal. Bure namaže blatom, da ne zagori. Pripremi i kacu i kazan i sve eto. E, a onda je on meni objašnjavo da se kazan sastoji od kazana sa kapkem, pa iđe civuš i stabarka u koje je voda di se ladi rakija i onda curi u kabel. Kaže stari, da ko pije rakiju mora i to sve znat! Ja vala onda u te pripadam. A kažem i vama da znate!
Eto sam nanovo ošla s glavne pripovićke. Di sam stala? Jo, da! Didak Matija šljive meti u bure i onda ih iđe svaki dan prignjest i sve izgleđe i prati kad će provrit. Već nikad ne može dočekat! Dotle pripravlja drva za peć rakiju. Kad već dočeka, fala Bogu, zamaže koma, da mušice ne piju i da ne lapi. Onda se drugi dan sprimlje zastavit prvi kazan. Dok on to radi, uvik mu dođe kaki komšija ili kum, kobojage da viđu šta radi.. a kako ne bi došli u podrum, kad tamo uvik vina i stare rakije. Stari nije škrt pa ih ponudi uvik. Bude onda svakaki divana. Jedamput sam ih čula. Ta pa to za plakat od smija.
Tako stari moj, malo po malo proba koliko je jaka rakija i baci kašiku rakije u pećicu. Ako rakija gori, onda je dobra! Kad prestane goret onda krene patoka curit u kabel. Kad se kabel napuni, ponovo ga polje po komu da bude što više rakije. Kad završi patoku onda rastavlja kazana a koma ostavi za ranit svinje. Potli već oma sastavlja drugoga kazana za peć. Bude to po tri, četiri kazana na dan. U svakom kazanu bude po 7, 8 litara rakije.
Didak Matija kaže, da je najbolje rakija koja odleži u dudovom burešcetu, a pije se kad bude najbolja, zrela, za karbine! Al ko će to dočekat. Pa dotle piju staru, ako nema stare, može i nova rakija.
Eto sad kad i vi sve znate, slobodno se poslužite, sad i vi smijete probat malo! I eto razmislite jeste za Evropu il ni! Ja znam! Ja bi i dalje pila našu najbolju, domaću rakijicu!
 

Zimnica u Luču (Ana Matanov)

U jednom jesenskom danu došla Eva iskat pomoć od svekrve Marte kako da napravi zimnicu. Marta ju rado primila i počela joj govorit o papriki. Za nju je potreban kom i drveno bure, ali Eva kao mlada divojka koja nema iskustva je taj kom bacila, ali Marta joj kazala da ima još jedan recept sa kupusom i paprikom. Uz to je dodala kako bi bilo dobro da napravi ljute feferone jer to njezin Marko volji. Sljedeći problem su bili krastavci, ali i za to je dobila objašnjenje kako napravit. Treba joj samo rena, a za turšiju su joj potrebni i glavice kupusa, karfioli, paprike i ostalo. Marta je bila stvarno vridna kada je to sve naučila, pomislila je u sebi Eva. Zanimali su ju i kompoti i pekmezi. Šljive su bile pridlog, treba ih samo očistit i skuvat i ispeć u krušnoj peći. Iskala je pomoć i za katoline , a Marta joj kazala da mora jabuke očistit i sušit ih na Suncu i u krušnoj peći. Na kraju su zaključile kako je Eva mršava i blida, ali se ona opravdala da će sada, kada zna toliko recepata, počet dobro kuvat i jest i da će sljedeći put doć lipa i slatka ko gomboc!

 

preskoči na navigaciju